Објављено

GRIZEM SE Miroslav Zuha

 

GRIZEM SE.

I povremeno se ujedemo za usnu

da se ne čuje vrisak lepih sećanja…

Na lepe dane prošlosti naše i sve ono

što nas je činilo srećnim.

Pamtimo te dane naše i sve te trenuke

kada smo se voleli jako.

Život nas vodi dalje i biće

još ljubavi u njima.

 

Osećam ipak neku tugu

a znam da će mi život

doneti drugu i oterati

moju tugu za prošlim

danima tim.

Povremeno mi

sećanja donesu

nostalgiju neku i ugrizem

se za usnu jako i vrišti

nešto u meni i srce

hoće da iz grudi iskoći.

 

Znaju ne samo dani

Biti teški ali i noći

i nekada mislimo

da će nam biti kao

pre ali je to samo

san i za nas je

stigao novi dan.

Grizem se često i što

drugačije nije bilo i

da li sam samo ja

za sve kriv ili bi

ipak drugačije bilo.

 

Miroslav Zuha

12.10.2018

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *