Објављено

Pravo lice jedne ljubavi / Duša srodna ta

Sun, Jan 21st 2018, 1:08 pm

Zašto čutiš

Zašto čutiš?

 

ONA: Jutro/dan. Pozvala me je. Ja sam pozvao nju. ONA: Čutiš? Propusto sam njen poziv. Ljut sam. ONA: Ako ne želiš više da kontaktiramo kaži, da se ne igramo. Hvala. JA: Igraš se sa mnom od kako se znamo. Ja tebi nisam potreban, ne želiš me, ne voliš me. Molim. ONA: Ne igram se.. Ali u redu je to. JA: Hm. To je suviše kratak i obićan odgovor. Kada je nekom do nekoga stalo ne odustaje tako lako. ONA: Ti si meni prevashodno prijatelj a onda ostalo. Ne lažem te, iskreno sam rekla šta mislim. JA: Još uvek ne znam šta da mislim. Nisam dobro razumeo šta ostalo! I samo sam prijatelj. ONA: Nisi ti zadovoljan a nisam ni ja.

 

Nisi zadovoljna

 

Nisi zadovoljna?

JA: Nisi zadovoljna? ONA: Nebitno je to sada, to nije tema. JA: Jeste čim si napisala. ONA: Konstatujem. JA: Ne stavljaj meni reči u usta i svoje mišljenje da li sam ja zadovoljan ili nisam ili konstatuješ. ONA: Ok, u moje ime pričam. JA: Da rezimiramo. Nisi zadovoljna sa mnom. Srećno! Pa nadji nekog sa kim ćeš biti zadovoljna. ONA: Ne tobom već sadašnjim stanjem. JA: A kakvo je to tvoje sadašnje stanje?. ONA: Nikakvo, bezvezno trenutno. JA: Zar sam se malo trudio da ga obezvezim?. ONA: Nije do tebe. JA: Al si našla kao za mene bezbolan način da se ja povučem. Kao odustani Miroslave, moje trenutno stanje je bezvezno i nije do tebe. ONA: Uh kako glupav razgovor vodimo. JA: Pa vidiš a JA: ONA: Verovatno mi je niska energija čim sam ovako bezvoljna. JA: Znaš šta je očekujem da ti se povrati jednom i da napišeš. ONA: Neke stvari sam ti još ranije rekla i one stoje. JA: I ja sam takođe neke stvari rekao, govorio. To je prošlost. ONA: Uhhh. JA: Shvatićeš nadam se jednog dana šta propuštaš ili šta si propustila i šta je važno u životu. ONA: Da, i biće kasno…

Oprosti ipak te volim

JA: Miroslave oprosti, shvatila sam da te ipak volim, želim, da ne mogu bez tebe. Tako će možda biti. Lajkovala si moj post, video sam. ONA: Da Miroslave naravno da imam osećanja prema tebi, naravno da te želim posle onakvog intimnog odnosa koji je vrhunski. I naravno da ne želim da te povređujem. JA: Ako je tako onda ćeš se truditi da me ne povređuješ. U stvari ne bi ni bilo razloga za to, zar ne?

 

 

21.01.2019

Miroslav Zuha.

Ostale priče, delove iz knjige možete pogledati na stranici. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *