Pravo lice jedne ljubavi / Ljubavno pismo

Sat, Feb 17th 2018, 5:02 pm Autobus JA:. Još kako ću. Sa mnom nisi putovala za Beograd niti zbog mene, i šetala pored Dunava. ONA:Nisi me ni zvao. Ja sam bila u gostima. Veća je čast što sam te primila u kuću, dušo draga. JA: To ne sporim, al me nisi ni ti zvala  pa sam sam dolazio. ONA: Kako ja da dođem nepozvana? JA:  Sama se ponudiš, nisam te trebao zvati. ONA:  Praktičnije je bilo kod mene, to je činjenica. JA: I ja volim svoju teritoriju nije do praktićnosti. ONA. Jeste i praktičnost. Nikada i nismo pričali na tu temu. JA: Zar i treba ako se neko želi ne puštaju se jedan od drugog i žele što preda se  ponovo vide. ONA:  Da, znam…Ti meni sporije nego ja tebi….znaš gde si mi. JA: Sporije? ONA. Znaš sve, ne teraj me da pričam. JA:. Daaa teram te. Pretvorio sam se sav u uho. ONA:. Zezaš me? NE. Sigurno? Sigurno. … Настави са читањем Pravo lice jedne ljubavi / Ljubavno pismo